Da bi smo govorili o istoriji jedne od najkvalitetnijih banja u našoj zemlji, o istoriji Ribarske Banje, moramo se potruditi i otići daleko, daleko u prošlost. Zaista, Ribarska Banja je poput mnogih drugih banja u Srbiji, jedna od banja čiji su se lekoviti prirodni potencijali iskorišćavali još u vreme praistorije. Zahvaljujući vrednim arheolozima imamo dokaze da je prostor na kojem se nalazi Ribarska Banja zaista bio naseljen i u periodu praistorije, u antičkom dobu, kao i u srednjem veku. Očigledno je nešto privlačilo ljude da dođu i da se zadrže, da se nasele na ovom prostoru; a sigurno nije samo lepota prirode – planina Jastrebac u okolini, klisura Ribarske reke, Aleksinačka kotlina… Verovatno su u svim periodima stanovnici ovog prostora bili upoznati sa njegovim lekovitim potencijalima. S obzirom na kulturne i životne običaje i navike starih Rimljana, veruje se da su oni zaista iskorišćavali lekovite izvore ovog područja. Većina banja u našoj zemlji ima sličnu istoriju kao Ribarska Banja, i dobro nam je poznato kako su stari Rimljani cenili naše lekovite izvore; kako su ih kaptirali i uređivali, poštujući vodu kao lek; a kulturu balenoterapije kao način života. Pouzdano se zna da su i izvore lekovite mineralne vode u Ribarskoj Banji stari Rimljani isto tako iskorišćavali, ali se takođe veruje da ih oni nisu prvi otkrili, već da su za njih znali još i u praistorijsko doba.
Okolna arheološkog nalazišta nam, ipak ne mogu reći baš sve o istoriji Ribarske Banje; poput kakve slagalice, iz raznih otkrivenih delova mora se sklopiti nekakva priča, koja se verovatno u velikim procentima poklapa sa pravom slikom, odnosno pravom istorijskom pričom. Pa se tako veruje da je prvo u potpunosti uređeno kupatilo nastalo zahvaljujući ženi kneza Lazara i pravoslavnoj svetici, carici Milici. Naime, legenda kaže da je ova naša vladarka bila poznata kako po svojoj humanosti tako i po svojoj lepoti, te da je u Ribarsku Banju dolazila kako bi se negovala, kako bi održavala svoju lepotu. Iako lekoviti izvori Ribarske Banje zaista utiču na sveopšte stanje organizma, pa ga samim tim podmlađuju i čine da izgledamo bolje i lepše, dokazanih izvora o osetama carice Milice u ovu banju nema; ali, čim je ovakva jedna legenda nastala znači da je neko bio odista inspirisan velikim učinkom lekovitih voda Ribarske Banje.
Ono što se potvređno zna je da su turci za vreme svoje vladavine na ovim prostorima, u Ribarskoj Banji izgradili hamam, njihovo tradicionalno kupatilo, koji su redovno posećivali. Boravak u hamamu bio je deo njihove kulture, najbolji način da redovno vode računa, o celom svom organizmu. I pored toga što turci uživali u ovim lekovitim vodama, stručne hemijske analize njenog sastava još uvek nisu bile urađene; u hamam se odlazilo na osnovu iskustava ljudi i nekadašnjeg jedinog „marketinga“ – „dobar glas se daleko čuje“. Zaista i pre prvih stručnih analiza, koje su samo potvrdile ono što je narod pričao i u šta se verovalo, Ribarsku Banju su posećivali svi koji su to mogli. Kada je reč o tim prvim stručnim hemijskim analizama, one su urađene u vreme Miloša Obrenovića; tačnije, davne 1834. godine, uzorci lekovite mineralne vode iz Ribarske Banje, poslate su u Beč na analizu. Iako su te analize sa naučne strane potvrdile kvalitet i lekovitost vode Ribarske Banje, one nisu ništa više doprinele poseti i popularizaciji ove banje; ključni momenat za njen turistički razvoj bila je poseta kneza Aleksandra Karađorđevića. Ipak, i pet godina pre ove posete, 1847. godine, Ribarska Banja je imala svog sezonskog lekara; mada tek nakon posete i zahteva kneza Aleksandra Karađorđevića da se na temeljima starog turskog hamam izgradi novo kupatilo, banja postaje značajno poznata i popularna; već, 1854. godine Ribarska Banja dobija svog stalnog lekara, a posetioci koji u nju dolaze stručno se leče. Slavni knez Aleksandar Karađorđević nije bio jedini poznati čovek koji je doprineo razvoju, unapređenju i popularnosti Ribarske Banje; poseta Stevana Knićanina i Ilije Garašanina imala je takođe velikog uticaja. 60-ih godina XIX veka izgrađene su i starešinska zgrada, velika opšta trpezarija i mehane; i najvažnije od svega, dva njena izvora – Kničanka i Hladna sumporača su kaptirani.
Nažalost, kako to obično biva, svaki uspon ima i svoj pad; pa je tako i ovaj uspon i razvoj Ribarske Banje u XIX veku već zaustavljen; čak šta više, uništeno je skoro sve što se do tada u Banji izgradilo. Naša zemlja poznata je po burnoj istoriji, zbog toga mnogi njeni prirodni potencijali nisu ni upola iskorišćeni ni dan danas. Šta se desilo sa Ribarskom Banjom u ovom periodu? Za vreme srpsko-turskog rata, davne 1876. godine, turci su je u potpunosti razorili; jedino što je u tom periodu ostalo nakon razaranja turaka jeste glavno kupatilo. Poput legnde o feniksu, ptici koja se uvek ponovo rađa iz pepela, da bi se vratila još bolja i jača, tako se i Ribarska Banja ponovo podigla, izgradila iz „pepela“; sa obnavljanjem banje se krenulo već 1882.godine, a naredne godine je sagrađeno novo kupatilo sa posebno uređenim kadama. 14 godina kasnije sagrađeno je i nekoliko gostionica i vila za smeštaj.
Za Ribarsku Banju vezuju se mnogi slavni ljudi, te je poznato da su nju posećivali i kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Natalija. Ipak drugo veoma značajno ime za Ribarsku Banju, posle kneza Aleksandra Karađorđevića, je Petar I Karađorđević. On nije bio samo poznati vladar koji je posećivao ovu banju, on je bio oduševljen njom i samim tim je pokrenuo razna ulaganja u njen razvoj. 1904. godina je najvažnija kada je reč o razvoju Ribarske Banje, jer je te godine 9.marta Ribarska Banja dobila koncesiju. Zahvaljujući ovoj koncesiji, u periodu vladavine kralja Petra I Karađorđevića, u banji je izgrađeno mnogo smeštajnih objekata, koji se su svi zajedno mogli da ugoste i do 200 posetilaca. U tom periodu sređena je i celokupna infrastruktura banje, izgrađena je kanalizacija, a poseban akcenat stavljen je na lepo uređenje celog kompleksa radi razvoja turizma, te je tom prilikom sređen i prelepi banjski glavni park, ali i staze za šetnju.
Međutim, sva ova uređenja, i neverovatno brza izgradnja banje nisu uspela da je uzdignu na zavidan nivo turističkih lokaliteta u našoj zemlji. Prethodna razaranja ipak su imala svoje posledice. Iako je banja, dakle, bila veoma lepo sređena i uređena pre početka Prvog svetskog rata, poseta nije bilo mnogo osim tokom sezone. Zatim su tek usledili ratovi, koji su takođe imali svoje posledice, te ova banja koja je veoma bogata neverovatnim lekovitim izvorima, sticajem nesrećnih okolnosti nije uspela da ih iskoristi maksimalno; njeno uređenje ostaće manje-više primitivno i skromno, u poređenju sa nekim drugim banjama u našoj zemlji, sve do 1967.godine kada je u Ribarskoj Banji otvoreno Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ova ustanova uspešno radi i dan danas, i poznata je pod imenom: Zavod za lečenje i rehabilitaciju obolelih od ortopedskih, koštanozglobnih i degenerativnih oboljenja „Ribarska Banja“.
Možda Vam je već poznato da ovu banju veoma često nazivaju i drugim imenom – „Kraljevska banja“. Verovatno Vam je uz pomoć ovog članka sada jasnije zbog čega je to tako; dakle, lekovite vode sa izvora u Ribarskoj Banji toliko su kvalitetne i blagotvorne da su u njima uživali mnogi naši kraljevi, kneževi i drugi vladari. Oni nisu samo cenili i uživali u njima, već su vodama Ribarske banje toliko bili oduševljeni da su u nju veoma ulagali. „Kraljevska banja“ ipak je samo opisni nadimak za ovu banju, a da li se neko od Vas možda zapitao otkuda ovoj banji centralne Srbije, baš ime „Ribarska Banja“? Veruje se da je ime dobila sasvim simbolično, zahvaljujući mnogim ribarima koji su ove prostore često posećivali, i koji su na raznoraznim izvorima na ovom području prvo lako lovili neverovatne primerke riba, vrhunskog kvaliteta; najviše ima i najviše se lovi fenomenalna pastrmka. Ona nije promakla da se nađe na meniju kneza Lazara. I dan danas ukusniju pastrmku nigde u našoj zemlji nećete probati do u Ribarskoj Banji. Ime joj, dakle, i te kako priliči, ali posebno je zanimljivo da je ona tradiciju „Kraljevske banje“ nastavila i u ovim novijim vremenima. Naime, princeza Jelisaveta Karađorđević je poput svojih slavnih predaka vrlo često posećivala ovu banju; i kao cenjena poznata ličnost ona ju je time i najviše reklamirala, i povećala njenu popularnost.
Ipak, što zbog burne istorije našeg naroda, što zbog ko zna kojih drugih okolnosti, smatra se da Ribarska Banja nije u potpunosti iskoristila sve svoje lekovite potencijale; te da bi na osnovu kvaliteta svojih lekovitih voda trebala da bude daleko modernije uređenija i sređenija; veruje se da bi adekvatnim ulaganjima ona mogla postati jedna svetski priznata i poznata banja, jer čak i u ovakvom stanju, u kakvom je danas (skromno uređenje), ona svojim lekovitim vodama, magijski privlači brojne posetioce iz Francuske, Švajcarske, Austrije i iz zemalja bivše SFRJ. Posebno je interesantan statistički podatak koji pokazuje, da većina onih koji „Kraljevsku banju“ posete jednom, obavezno joj se vrate.
Istorijski gledano, isprva su se za prirodne potencijale na prostoru Ribarske Banje, smatrali samo njeni izuzetno lekoviti izvori mineralne vode. Međutim, u relativno novijoj istoriji, 1949. godine Ribarska Banja je zvanično proglašena i za klimatsko lečilište. Naime kao balenološko lečilište, ona je prvilačila brojne posetioce; zatim se kroz istoriju posetama kraljeva, kraljica i kneževa njena popularnost povećavala; te se iskustvom utvrdilo da je ona mnogo više od balenološkog lečilišta, te da joj njena specifična geografska pozicija ( pokraj moćne planine Jastrebac) omogućava neverovatno čist i svež vazduh i odličnu klimu. Mnogobrojna iskustva zadovoljnih posetilaca su tako pokazala da je Ribarska Banja, mnogo više od običnog banjskog lečilišta, ona je i klimatsko lečilište; lečilište za ceo organizam, raj za dušu. Šta li će joj budućnost doneti i kakva li će se istorija o njoj tek ispisati, ko zna; ali, nadamo se da će i u narednom milenijumu ona zadržati epitet „Kraljevske Banje“.